Ljepota iz perspektive djeteta

Pojam lje­po­te se u umjet­no­sti, dru­št­vu i po­seb­no u po­vi­je­snim raz­dob­lji­ma često mi­je­njao i za­pra­vo ni­ka­da nije dobio pravu de­fi­ni­ci­ju. U li­kov­noj umjet­no­sti lje­po­ta se često de­fi­ni­ra putem li­kov­no kom­po­zi­cij­skih ele­me­na­ta i na­če­la poput pro­por­ci­je, kom­po­zi­ci­je i sl. Još su veći pri­je­po­ri oko pi­ta­nja tema i mo­ti­va: što su li­je­pe teme, može li i ružno biti li­je­po? Ima li u boli i tuzi lje­po­te? Je li ono što je naoko li­je­po doi­sta li­je­po ili se radi o po­di­la­že­nju ma­sov­nom ukusu? Smije li umjet­ni­čko djelo biti li­je­po? Ko­li­ko je lje­po­ta važna? Imaju li svi ljudi isti ukus u pi­ta­nju lje­po­te? Na sva ta pi­ta­nja od­lu­či­li smo po­tra­ži­ti od­go­vo­re za­jed­no s dje­com i po­tak­nu­ti ih da gle­da­ju, uo­ča­va­ju, pro­mi­šlja­ju i stva­ra­ju te da na taj način ob­li­ku­ju vla­sti­tu es­te­ti­ku i stvo­re te­me­lje za ka­sni­je stva­ra­la­štvo.

prof. dr. art. An­to­ni­ja Balić Ši­mrak