Hrvatske kućne obiteljske zadruge II.

Ova iz­nim­no vri­jed­na mo­no­gra­fi­ja ka­pi­tal­no je djelo hi­sto­rio­gra­fi­je hr­vat­sko­ga sela. Autor is­tra­žu­je kućnu za­dru­gu kao ti­pič­nu seo­sku i ag­rar­nu in­sti­tu­ci­ju, koja je po­čet­no ob­li­ko­va­na u feu­da­li­zmu i ne­sta­je tek u so­ci­ja­li­stič­kom raz­dob­lju nakon 1945. Na­klad­nik se od­lu­čio u ovom iz­da­nju ob­ja­vi­ti iz­vor­ni tekst prve knji­ge, ob­jav­lje­ne 1989. go­di­ne, te drugu knji­gu koja se prvi put sada ob­jav­lju­je, kako bi naša znan­st­ve­na i kul­tur­na jav­nost do­bi­la cje­lo­vit uvid u ne­po­zna­tu i nei­spi­sa­nu po­vi­jest hr­vat­sko­ga sela.

U dru­goj knji­zi ob­ra­đe­no je raz­dob­lje od 1881. do na­sil­nog uki­da­nja za­dru­žnog ži­vo­ta u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji i uvo­đe­nja se­ljač­kih rad­nih za­dru­ga po uzoru na SSSR. Po­seb­no je za­nim­lji­va ob­ra­da kuć­nih za­dru­ga u po­je­di­nim po­dru­čji­ma (Pri­gor­je, Ko­na­vle, Po­lji­ce, Bu­ko­vi­ca i dr.).