Dnevnik jednog...

Stanje: Rabljeno. Ispod naslova je kemijskom olovkom iscrtana žrvljotina.

Čitaoci očekuju od srpskog pisca da opiše one istine koje i oni najbolje znaju, hoće sitničave i bolne detalje u kojima uživaju. Pisac im kaže da su nesrećni, a oni navaljuju: opiši koliko smo nesrećni, ali nemoj nam reći zašto smo nesrećni, to znamo! A kad pisac ispuni želju srpskog čitaoca, oni koji su zahtevali da opiše koliko su nesrećni, ogorčeno pitaju: Da li je to moguće, zar kod nas nema svetlih primera? Ima, naravno da ima. Ali, kod nas su i svetli primeri malo mračni!