Život je gluh
- 10,62€ 80,00kn
“Jedan od fenomena prožimanja starog i novog, koji su i domaći mediji pokušali isforsirati, vjerojatno samo zato da bi digli i ono malo kose na glavi zagovornicima društva znanja, boljih običaja i obavezne lektire, bila je i sms književnost.
I, mora se priznati, bilo je zabavno vidjeti kako se par stotina stranica može efektno, a ponekad i lucidno sažeti na kratku poruku koja stane na zaslon mobilnog telefona. U slučaju proznog prvijenca Filipa Šovagovića »Život je gluh« to bi kraćenje zvučalo otprilike ovako: »Zaljubio se, ali nije im baš išlo. Ona se opirala, on je gnjavio. Na kraju je ipak popustila, proveli bajkoviti vikend na Braču.«
Iako ga uglavnom javnost poznaje kao glumca, filmskog i kazališnog redatelja, te autora komada koji su već ušli u kanon nove hrvatske drame, Filip Šovagović autor je i proznih fragmenata objavljenih po časopisima. U njima naravno, ne odstupa od specifičnog, reklo bi se razgovornog izraza, te ponekad munjevite i istodobno ležerne, gotovo lijene »struje svijesti«. Najvjerojatnije je to plod autorske odluke, poduprt nepristajanjem na bilo koji sustav, uključujući i onaj standardnog jezika, što njegove drame, a sad i prozu, čini naizgled lako prohodnom dok je uistinu sinkopirana sitnim, ne samo jezičnim, nego i smislenim diverzijama. Doduše, koliko u baš svakoj od njih ima smisla, teško je reći, ali im se ne može zanijekati duhovitost, jednom na strani lucidne opaske, a drugi put u bespućima zauma…” (Igor Ružić)
I, mora se priznati, bilo je zabavno vidjeti kako se par stotina stranica može efektno, a ponekad i lucidno sažeti na kratku poruku koja stane na zaslon mobilnog telefona. U slučaju proznog prvijenca Filipa Šovagovića »Život je gluh« to bi kraćenje zvučalo otprilike ovako: »Zaljubio se, ali nije im baš išlo. Ona se opirala, on je gnjavio. Na kraju je ipak popustila, proveli bajkoviti vikend na Braču.«
Iako ga uglavnom javnost poznaje kao glumca, filmskog i kazališnog redatelja, te autora komada koji su već ušli u kanon nove hrvatske drame, Filip Šovagović autor je i proznih fragmenata objavljenih po časopisima. U njima naravno, ne odstupa od specifičnog, reklo bi se razgovornog izraza, te ponekad munjevite i istodobno ležerne, gotovo lijene »struje svijesti«. Najvjerojatnije je to plod autorske odluke, poduprt nepristajanjem na bilo koji sustav, uključujući i onaj standardnog jezika, što njegove drame, a sad i prozu, čini naizgled lako prohodnom dok je uistinu sinkopirana sitnim, ne samo jezičnim, nego i smislenim diverzijama. Doduše, koliko u baš svakoj od njih ima smisla, teško je reći, ali im se ne može zanijekati duhovitost, jednom na strani lucidne opaske, a drugi put u bespućima zauma…” (Igor Ružić)
| Godina izdanja | 2009 |
